pitomi oblak

Kako je samo Srbija zablistala.Čistija nego ikada,vedrija,ekonomičnija,pametnija,ponosnija.Divne li zemlje,teške i za naslikati.Pitam se samo odakle onoliko silno smeće kad ga mi svi zajedno ovako složno čistimo.Možda bi ta famozna metla trebalo da postane i simbol, vremena.Mogao je i bager,pa kakav je problem jedna mala,klasična metlica?E,lako bi mi sa metlom,al bi brzinom svetlosti odjeknuo udarac lopate.Lopate po prkosnoj njušci koja se zavlači gde joj nije mesto.A i zašto bi? Niko te nepita ništa,ništa ne predlažeš niti radiš po pitanju svoje budućnosti.Samo se sagneš i i lopatom zakopaš ono malo svog smrada,da na miru uzdišeš nad svojom sudbinom.Kako i ne bi bila tužna kad je godinama njeno sutra uzela grabulja.Grabulja,silni predator.Složićete se,retka alatka koja nikad nije izdala svoje ime i namenu.Ma sve što postoji,gmiže,diše,to je njeno.Niko i ništa ni u najludjim snovima nema šta da traži i čemu se nada pod njom.Super su nam ove tri alatke,uz malo muke mogu da se koriste i poput reketa.Jdnom rukom,zamahneš,udariš,skratiš,lobuješ i prebaciš.Prebaciš našu realnost.Generalno, veliko spremanje Srbije nije izgledalo ništa bolje od ovog.Zalud je Nole vamos tamos dozivao sa bilborda i monitora.Zalud kad je poenta svega da se samo par dominatorikusa pojavi tog dana pred tim istim monitorima i prezentuje umeće baratanja sa omiljene tri alatke,metla,lopata,grabulja.

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.